Ењои тхе силенце.

Надао сам се да завршим овај пост пре неколико недеља и пре нашег одласка из Милана, али авај, ово се никада није десило. Сада, месец дана у Лондону, Милану је званично више и ми се прилагоде новим улицама и новим погледима, али и даље осећам као да смо овде на одмору. Не постоји ништа за мене да се жале на Лондон, осим чињенице да сам пропустити Милан. То је јасно и једноставно. Имајући кућу спаковали у Милану, све што је остало за мене да урадим је да очисти стан од врха до дна пре газда појавио и одузели кључеве. Чак и тада, као и очишћен и певао моју малу процеђену глас се, био сам у порицању попут озбиљно-Балдинг човек спортског оскудне реп на чињеницу да смо у покрету. Да ли је ово стварно дешава? Провео сам последњих неколико дана ради у последњем тренутку послове, и рекао још прошле минуте поздрави познатим лицима, а посетили своје омиљене просторе за последњем тренутку одавање на Кафа без кофеина капучино и Бриоцхе све док бришући сузе оне проклето који је побегао очи у последњем тренутку, а дозвољено је мој прави емоције бити изложени иако очајнички покушавао да их сакрије као другопласирани Мисс Универсе. Те завршни дани пролазили тако брзо, па чак и са свим својим најбољим намерама, нисам добио прилику да се опростим свима и емоционално, биће потребно још времена да се то уради.

Литтле Мисс Тврдоглав показала стрес са нама остављајући као дан пришао, али јесте звездани. Њени другови и наставници урадили феноменалан посао слави је на њен последњи дан, остављајући јој осећај топло и магловито. Чак и сада, она је још увек говори о свим својим пријатељима преко канала и тог последњег дана. Албино Хулк дефинитивно има тренутке феелинг блуе, али онда је једноставно једе нешто, а он је у реду поново. Међутим, оба клинци су прилагођавање тако добро и ужива у нову академску Хангоут.

Лумбергх је на небу. Он сада добија да узме свој омиљени додатак-прилог на Лонг Траин вожњи, јер овде у Лондону знају знају како то учинити кафу у покрету. Од рекао шољу, он сласт сваки гутљај све док гледате филм на иПад. Он седи у тишини и забављати цео његов свакодневно путују на посао. Онда када му се да ради он ставља на свом супер рту и тражи угљоводонике који је једноставно воли да ради. Затим, на путу до куће, гледа више филмова или чита и радосно уздише кад повуче у железничке станице у граду. Лумбергх могу искрено рећи 'Душо, кући сам!' у овом граду и за њега, ја сам у екстази.

За мене, волим Лондон као волим Велцро и за записник, ја се десити да пронађу Велцро да буде најбољи проналазак икада када је у питању деце. Лондон никада неће ме роди, а ако се то деси, онда ће бити рефлексија на мене, а не на овај град, јер подразумева сам досадан и да ништа занимљиво да допринесе разговору, (и за мене, понестаје речи ће бити језиво !!!). Постоји толико много култура, ту и тамо се мноштво ствари које треба урадити на сваки сат сваког дана, да је време да се осећа у Огромна зато што не може да види све. Плус, Лондон има кајмаком па су власти уложеног у еластични-струка панталонама, ја ћу јести колаче са шлагом и џем и ја ћу пити чај Еарл Граи и ја ћу га волети. Ако видите да седи на горњем спрату Јохн Левис у Слоане Скуаре , или било где другде, заиста, једе Сцоне и читање књига, немојте бити стидљиви и дођи поздравити. Нећу понудити да поделим Сцоне, али ћу понудити седиште. (Гет иоур овн Сцоне, кучке! Кунем да сам пријатељски, И баш као они Сцонес. Истинита прича).

Дакле, то што је рекао, Милана врши. Званично учињено. Комшије испод нас мора Волим тишину да наша одлазак доноси и отуд титтле овог уноса, од Депецхе Моде . Помисао нашег стана седи празна и тамна ме тако тужно, чак и ако су комшије морају радосно скаче горе-доле као Италијани на концерту који не може да види акт преко гомиле испред њих. (Ја зафркавати наравно, и немам појма где је овај стерео тип долази из јер у сво време тамо нисам баш покупити које су Италијани би требало да буде краћи од просека). Силли стереотипа. Град што ни помислио да би дом за мене се увукла у одајама мога срца и тамо населили. Милан донео искуство и схватио давно сам потребна и сада никад могли да живе без. Не постоји ништа да кажем, али, хвала, Милан.

Уз ово поглавље буде затворен, то такође значи овај блог достигла је крај линије. Ја нисам очекивао да узмем "редовне" читаоце из буквално целог света, а за то ја цуртси пред свима вама, јер сте ме укључите црвено у својим ласкавим речима о мом писању. Ја ћу бити документовање живот у Лондону (где желите да пронађете италијанског народа да буду пријатељи са) и можете прочитати о нашим авантурама овде . Сајт има још детаља које треба опеглати, али авај, можете да наставите да нас прати тамо у нашем наставку у Италију.

И тако, уз то, све што могу да кажем је, из искуства, то је истина, толико тачно, да "када је Месец у оку као велика пизза а ... Аморе .да је ......... ..а кад ходаш у сан
али знаш, ти не сањаш ... ..да је љубав 'превише. Довиђења Милано и Арриведерци најбољим 4,25 година, икада.

Хвала, Милан. За све.

Хвала, Милан. За све.

Екит, право напред.

Екит, право напред.

Схаре:
  • Print
  • Digg
  • StumbleUpon
  • del.icio.us
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
Tagged , , , , , , , Објављено у припремати за мобилизацију , Путовања | Таггед , , , , , , ,
Оставите коментар