Ењои Тхе Силенце.

Надао сам се да завршим овај пост пре неколико недеља, а пре нашег одласка из Милана, али авај, то се никада није десило. Сада, месец дана у Лондону, Милан је званично више и ми смо прилагођавање новим улицама и новим погледима, али ја још увек осећам као да смо овде на одмору. Не постоји ништа за мене да се жале Лондону, осим чињенице да сам управо недостаје Милан. То је јасно и једноставно. Имајући кућу спаковали у Милану, све што је остало за мене да урадим је да очисти стан од врха до дна пре него што власник појавио и одузели ми кључеве. Чак и тада, као што сам прочишћен и певао моју малу процеђену глас се, био сам у порицању попут озбиљно-ћелави човек спортског оскудне реп на чињеницу да смо у покрету. Се ово стварно дешава? Провео сам последњих неколико дана ради у последњем тренутку послове, и рекао још у последњем тренутку поздрави познатих лица, а посетили су моје омиљене просторе за последњем тренутку повлађивање Кафа без кофеина капучино и Бриоцхе све док бришући сузе оне Дарн који је побегао очи у последњем тренутку, а дозвољено је мој прави емоције бити изложени, иако сам очајнички покушавао да их сакрије као другопласирани у Мисс Универсе. Ти крајњи дана прошло тако брзо, па чак и са свим својим најбољим намерама, никада нисам добио прилику да кажем да ми је растанак свима и емотивно, биће потребно још више времена да се то уради.

Литтле Мисс Стубборн показала стреса са САД остављајући као дан приближио, али она јесте звездане. Њени школски другови и наставници урадио феноменалан посао слави је на њен последњи дан, остављајући јој осећај све топло и магловито. Чак и сада, она је још увек говори о свим својим пријатељима преко канала и тог последњег дана. Албино Хулк дефинитивно има тренутке осећања плаво, али онда је само једе нешто, а он је у реду све изнова. Међутим, оба клинци су прилагођавање тако добро и уживају свој нови академски хангоут.

Лумбергх је на небесима. Он сада добија да узме своју омиљену додатак-прилог на Лонг Траин вожњи, јер овде у Лондону знају знају како да то урадите кафу у покрету. Од рекао шољу, он је сласт сваки гутљај све док гледате филм на иПад. Он седи у тишини и забављати за цео његов свакодневно путују на посао. Онда када он добија да ради он ставља на свом супер рта и тражи угљоводонике који је једноставно воли да ради. Затим, на путу кући, гледа више филмова или чита и срећно уздахне кад вуче у железничке станице у граду. Лумбергх могу искрено рећи 'Душо, ја сам! " у овом граду и за њега, ја сам у екстази.

За мене, ја волим Лондон као да волим Велцро и за записник, ја се десити да пронађете Велцро бити најбољи изум икада када је у питању деца. Лондон никада неће ме роди, а ако се то деси, онда ће то бити рефлексија на мене, а не на овај град, јер подразумева сам досадна и немам ништа занимљиво да допринесе разговору, (и за мене, понестаје речи ће бити сабласно !!!). Постоји толико култура, ту и тамо се обиље ствари које треба урадити за сваки сат сваког дана, да је у време се осећа у Огромна зато што не може да види све. Плус, Лондон има кајмаком па силом уложеног у еластична струка панталоне, ја ћу појести лепешки са шлагом и џемом, а ја ћу попити чај Еарл Граи и ја ћу га волети. Ако видите да седи на горњем спрату Јохн Левис у Слоане Скуаре , или било где другде, заиста, једе Сцоне и читање књига, не стиди се и дођи поздравити. Нећу понудити да поделим своју Сцоне, али ћу понудити столицу. (Гет иоур овн Сцоне, кучке! Кунем се да сам пријатељски, само као они Сцонес. Истинита прича).

Дакле, то што је рекао, Милана врши. Званично учињено. Комшије испод нас мора волети тишину да наша одлазак доноси и стога титтле овог уноса, од Депецхе Моде . Помисао нашег стана седи празна и тамна ме чини тако тужно, чак и ако су комшије морају радосно Скок горе и доле као Италијани на концерту који не може да види акт преко гомиле испред њих. (И теасе наравно, и немам појма где је стерео тип долази из јер у свим наше време тамо нисам баш покупи да су италијански мушкарци би требало да буде краћи од просека). Силли стереотипа. Град сам икад нисам мислио да ће бити дом за мене се увукла у привредним мом срцу и ту населили. Милан донео искуство сам схватила давно сам потребна, а сада такође никада не можеш да живиш без. Није остало ништа да кажем, али, хвала, Милан.

Са овим поглављем буде затворен, то такође значи да овај блог је дошао до краја линије. Ја нисам очекивао да се моје "редовне" читаоце из буквално свих крајева света, а за то сам наклон пред свима вама, јер сте ме укључите црвено у својим ласкавим речима о мом писању. Ја ћу бити документовања живот у Лондону (где желим да нађу италијанског народа да буду пријатељи са), а можете прочитати о нашим авантурама овде . Сајт још увек има неке детаље које је потребно да се испегла напоље, али авај, можете да наставите да нас прати ту у нашем наставку у Италију.

И тако, са тим, све што могу да кажем је, из искуства, то је истина, толико тачно, да "када је Месец у оку као велика пица пита а ... Аморе .да је ......... ..а кад ходаш у сан
али знате, да не сањаш ... ..да Аморе 'превише. Арриведерци Милано и Арриведерци најбољим 4,25 година, икада.

Хвала ти, Милан. За све.

Хвала ти, Милан. За све.

Екит, право напред.

Екит, право напред.

Схаре:
  • Print
  • Digg
  • StumbleUpon
  • del.icio.us
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
Tagged , , , , , , , Објављено у спремају за мобилизацију , Путовања | Таггед , , , , , , ,
Оставите коментар